О књизи: година / Микаел је мој човек као Бог... Овако је преведено његово име, а можда је овде и његово сличност са Богом завршава. Чврст је и суров, хладан је, суморан - нема за шта да се воли. Има 45 година, усамљен је, не нада се више да ће срести жену коју је толико дуго тражио, ону која може да га воли, ону која може да га врати у живот, ону која ће отопити његово ледено срце . Живи за своје задовољство, иако истинско задовољство ни од чега одавно није добио. Себичан је, навикао је само да узима а да ништа не даје заузврат. Он је бешћутан, празан, мртав је... Ана... моја Ана... лепа је. У њој нема ничег посебног, ничег изузетног, а истовремено је јединствена. Јединствена је, пре свега, по својој способности да воли. С поштовањем, снажно, искрено. Волети не због нечега, већ упркос свему, волети не на корист, већ на штету себе, волети, једноставно волети, дајући, бескрајно дајући и не тражећи ништа заузврат. Можеш ли то да урадиш? Ја не. Али она зна како, и у својим молитвама тражи: Господе, узми све од мене, и дај све мом човеку, само да се осећа добро, само да је увек срећан... И тако, живот доноси тако различите људе заједно, и, што је чудно, уклапају се заједно као кључ од браве. Само им треба неко време да то схвате. Ана је управо она жена коју је тражио, послата му је после десет векова чекања, она је његов дар са неба, она је цео његов живот. Микаел је исти човек који ће њен сиви свет обојити јарким бојама, он је њен мирис, он је њена мелодија, он је њена највећа љубав, за коју ће дати све, апсолутно све.